Bend Kan­da Ko­dža i Ne­boj­ša obi­lje­ži­će zna­ča­jan ju­bi­lej - 25 go­di­na od osni­va­nja gru­pe, u su­bo­tu, 12. mar­ta u Do­mu omla­di­ne Be­o­gra­da, i to u okvi­ru Gi­tar art fe­sti­va­la.
Kon­cert će bi­ti po­di­je­ljen u dva di­je­la: pr­vi dio sa aku­stič­nim gi­ta­ra­ma (s ob­zi­rom na to da je bend na an­plagd tur­ne­ji po­sled­nja tri mje­se­ca), na­kon če­ga sli­je­di dio sa elek­trič­nim aran­žma­ni­ma, sa pje­sma­ma iz svih fa­za isto­ri­je gru­pe. Ovaj kon­cert će bi­ti po­se­ban i zbog či­nje­ni­ce da će ovom pri­li­kom KKN sni­mi­ti svoj pr­vi kon­cert­ni al­bum.
Kon­cert će se raz­li­ko­va­ti od svih do­sa­da­šnjih i zbog sce­no­gra­fi­je, ko­ju pri­pre­ma tim Re­so­na­te fe­sti­va­la, pod kre­a­tiv­nom pa­li­com Ma­rie Je­le­si­je­vić.
KKN su je­dan od ključ­nih sa­sta­va sa rok sce­ne iz de­ve­de­se­tih go­di­na, gru­pa je­din­stve­ne po­et­ske vi­zi­je, či­ji rad osta­je upam­ćen kao je­dan od vr­hu­na­ca po­zne fa­ze raz­vo­ja na­šeg ro­ken­ro­la.
Po­če­li su 1991. go­di­ne kao sa­stav pri­ja­te­lja, me­đu ko­ji­ma su bi­li Oli­ver Nek­ta­ri­je­vić (pje­vač), Rast­ko Lu­pu­lo­vić (gi­ta­ra), Vla­di­slav Rac (bas), Ste­van Di­mi­tri­je­vić (bu­banj) – već ra­na po­bje­da na tak­mi­če­nju ne­a­fir­mi­sa­nih gru­pa Pa­li­lu­ska Olim­pi­ja­da Kul­tu­re 1992, bio je na­go­vje­štaj ve­li­kog ta­len­ta. Po­sle al­bu­ma ko­ji za­bi­lje­žio uglav­nom nji­ho­ve snim­ke uži­vo „Gu­ar­da To­ma!” do­ku­men­tu­je ovu ra­nu fa­zu raz­vo­ja, do pra­vog de­bi al­bu­ma su do­šli tek 1998 – „Igrač­ka plač­ka“ je jed­no od onih re­mek dje­la ko­je su obi­lje­ži­le te­ške de­ve­de­se­te go­di­ne u na­šoj ze­mlji, pri­hva­će­no jed­na­ko i od kri­ti­ke i od pu­bli­ke. Sup­til­no an­ga­žo­va­no i stra­sno, KKN su se upi­sa­li u ko­lek­tiv­nu svi­jest kao neo­če­ki­va­ni gla­sno­go­vor­ni­ci svo­je ge­ne­ra­ci­je.
Je­din­stve­ni Oli­ve­rov vo­kal i po­ja­va iz­dvo­ji­li su se pri­rod­no kao cen­tral­na tač­ka pa­žnje pu­bli­ke, ali su sjaj­ne spo­sob­no­sti iz­u­zet­no ori­gi­nal­nih mu­zi­ča­ra po­ka­za­le da se ra­di o gru­pi ko­ja će još du­go osta­ti pri­sut­na. Uspon KKN po­či­nje od tad i ne za­u­sta­vlja se, ni po­sle pro­mje­na sa­sta­va, na­ro­či­to dra­stič­nih 2001- 2003, kad je bend jed­no vri­je­me pre­stao da ra­di. Po­vrat­nič­ki al­bum „Pre­ki­di stvar­no­sti” 2005, do­nio je ne sa­mo te­ži, ro­ker­ski­ji zvuk, ne­go i jed­na­ko uvjer­lji­vu vi­zi­ju ko­ja je svom sna­gom osvje­tlja­va­la no­ve dru­štve­ne okol­no­sti, po­sle de­mo­krat­skih pro­mje­na u na­šoj ze­mlji. KKN i da­lje uno­se po­li­tič­ku oštri­cu u in­tim­ni svi­jet mla­dih lju­di, vjer­no od­ra­ža­va­ju­ći nji­ho­vo sta­nje du­ho­va, i po to­me su je­din­stve­na po­ja­va kod nas. Me­ta­fo­rič­ke sli­ke ovog ben­da na­sta­vlja­ju tač­no ta­mo gdje je EKV sta­la, pro­du­žu­ju­ći ovu na­šu auten­tič­nu tra­di­ci­ju umjet­nič­kog iz­ra­za unu­tar ro­ken­ro­la ka no­vim vr­hun­ci­ma. Po­sled­njih de­set go­di­na bend je svo­jom in­te­ziv­nom kon­cert­nom ak­tiv­no­šću za­do­bio no­vi na­ra­štaj pu­bli­ke, ši­re­ći se i re­gi­o­nal­no. Ne­ko­li­ko na­gra­da za naj­bo­lji al­bum go­di­ne to­kom dvi­je­hi­lja­di­tih do­pri­ni­je­le su ko­nač­noj afir­ma­ci­ji i kod naj­ši­re pu­bli­ke, a sed­mi po re­du al­bum - „Vo­lja za noć” iz 2014, i da­lje je ak­tu­e­lan. KKN je sa­stav ko­ji već 25 go­di­na sa uspje­hom od­go­va­ra na pi­ta­nje ka­kav je ro­ken­rol po­tre­ban u na­šim kra­je­vi­ma – stra­san i an­ga­žo­van, uvi­jek u lju­ba­vi sa pu­bli­kom.A.Š.